Život na točkovima

Moja mama ne voli kada ne perem kosu. Tačnije, po njenom bontonu nedopustivo je svezati kosu u pundju, kada je već evidentno da nije sveže oprana i tako izaći na ulicu. Nedavno je na moju šalu o „prijateljima koje imam u glavi“ – izraz koji humoristički vrlo često koristim da bih opravdala svoje ludosti, odreagovala uputivši mi zabrinut poziv sa pitanjem da li sam ja to negde tokom svojih pustolovina zaradila vaši u kosi.

Nije moja mama jedina osoba na svetu koja ima pogrešnu percepciju o vođenju lične higijene u kamperu. Mnogi ljudi i pre nego što se zapitaju gde peremo zube i koliko često se tuširamo, jednostavno pretpostave da svakodnevno preskačemo pomenute rutine. Stvarnost je zapravo čak i iznenađujuća, jer lično smatram da je proces obavljanja lične higijene donekle i jednostavniji na ovakvim putovanjima nego tokom života u klasičnom apartmanu ili kući – objasniću.

Prostor koji se u klasičnom domu smatra kupatilom, u vozilu vam je bliže nego što bi u bilo kom stambenom objektu mogao da bude. Probudite se ujutru, napravite dva koraka i voilà – stigli ste do kupatila. Bez ikakvih problema tu možete obaviti sve ono što biste i u toaletu hotela sa pet zvezdica. Naravno, postoje i kamperi bez kupatila, međutim, iz sopstvenog iskustva mogu tvrditi da je voda iz flaše podjednako učinkovita kao i ona iz creva.

Sa druge strane, moja mama zna da se u većini slučajeva tokom naših putovanja mi odlučujemo za odsedanje u kamp rezortu. Najveću razliku između kupatila u ovako organizovanim prostorima i kupatila u kakvom je većina nas odrasla, pronalazimo u činjenici da je zajedničko. Doduše, kada malo bolje razmislim, obzirom da je moja šestočlana porodica delila jedan toalet čitavog života, ne mogu reći da sam se u kamperskom zajedničkom toaletu prvi put susrela sa ovim principom. Posle korišćenja bilo kog elementa u kupatilu, mama me je još od malih nogu naučila da za sobom ostavim red, a ta navika više je nego korisna kada ste na putu. Više ljudi koji istovremeno pokušavaju da očiste svoje telo u istoj prostoriji nije novina u mom životu, međutim, to da ne moram čekati na nekoga da završi sa toaletom jer kupatilo u kamp rezortu, za razliku od onoga u mom domu, poseduje veliki broj wc šolja, itekako jeste novina i to pozitivna.

Kao i uvek, u potpunosti razumem ljude koji tokom jutarnjeg pranja zuba u toaletu ne vole sresti mnoštvo nepoznatih lica kojima je red poželeti dobro jutro, međutim, isto tako bih volela da i moja mama bude svesna činjenice da čak i među njima postoji veliki broj ljudi koji ne pere kosu, zube i ne tušira se svakog dana. Mesto bivanja ne menja tek tako nečije životne preferencije i navike koje su na posletku upravo to, jedino njihova stvar i stoga smatram da se u iste ne treba preterano mešati.