Letonija (Riga)
Bezbroj puta pogrešno doživljena kao Litvanija ili Rusija, ova država smeštena je u baltičkom regionu severne Evrope, gde se ljubav prema prirodi besprekorno prepliće sa živahnim duhom njenih ljudi. Iako se graniči sa pomenutim državama, kao i sa Belorusijom i Estonijom, ova zemlja i njen glavni grad Riga izdvajaju se po mnogo čemu, a pre svega po slobodoumnom pogledu na svet, unikatnosti u hrani i odevanju i međusobnoj toleranciji.
Kako stići do Letonije
Let: Najpogodniji i najbrži način putovanja od Beograda do Rige, prestonice Letonije, jeste avionom. Više avio-kompanija nudi direktne letove koji traju obično oko 2 do 3 sata. Cena povratne avionske karte iznosi oko 200 eura.
Autobus: Postoje međugradske autobuske linije koje povezuju Beograd sa raznim evropskim gradovima, uključujući Rigu. Međutim, ova opcija može podrazumevati više transfera i duže vreme putovanja.
Auto: Vožnja automobilom od Beograda do Rige uključuje rutu kroz Srbiju, Mađarsku, Slovačku, Poljsku, Litvaniju i na kraju Letoniju. Udaljenost je približno 1.700 kilometara (1.050 milja) i vremenski bi put trajao oko 19 sati. Uslovi na putevima su generalno dobri, ali imajte na umu naplatu putarine na nekim autoputevima.
Savet: Viza za ulazak u Letoniju nije potrebna.
Smeštaj
Cene smeštaja u Rigi variraju u zavisnosti od faktora kao što su lokacija, godišnje doba i generalno vrste nivoa udobnosti i luksuza koji se pruža. Ispod se nalazi opšti pregled raspona cena za smeštaj u prestonici Letonije:
Hoteli: U Rigi, cene hotela mogu kretati od oko 30 do 300 eura ili više po noći, u zavisnosti od ocene u zvezdicama i lokacije. Luksuzni hoteli koji se nalaze u centru ili istorijskom delu grada obično su skuplji, dok jeftini hoteli ili oni srednjeg ranga nude pristupačnije opcije.
Stanovi i apartmani: Iznajmljivanje ovakvog prostora u Rigi može biti isplativa opcija, posebno za duži boravak ili grupna putovanja. U proseku, možete očekivati da se cene kreću od 40 do 150 evra ili više po noći, u zavisnosti od nekretnine.
Hosteli: Hosteli u Rigi nude povoljne opcije za putnike. Kreveti u spavaonicama u hostelima se uglavnom kreću od 10 do 30 eura po noći. Privatne sobe su takođe dostupne, ali po višim cenama.
Savet: Kako biste pronašli najbolje cene i ponude za smeštaj u Rigi, razmislite o rezervaciji unapred i čitanju recenzija o ponuđenim pogodnostima. Jedan od sajtova za rezervaciju koji možete istražiti jeste booking.com.
Kada je najbolje posetiti Rigu
Najbolje vreme za posetu Rigi je tokom kasnih prolećnih i letnjih meseci, od maja do avgusta. Ovaj period nudi najprijatnije vreme i živu atmosferu, što ga čini idealnim za istraživanje ove šarmantne baltičke prestonice.
U maju gradom počinje da cveta raznobojnim cveće, a parkovi i bašte postaju privlačna mesta za lagane šetnje. Temperature su blage, u rasponu od oko 10°C do 20°C (50°F do 68°F), što omogućava prijatno istraživanje atrakcija Rige.
Jun je posebno uzbudljivo vreme za boravak u glavnom gradu Letonije zbog letnjeg festivala, poznatog kao „Ligo“. Ova tradicionalna letonska proslava održava se oko letnjeg solsticija (23. ili 24. juna), uz živahne svečanosti, tradicionalne nošnje, ples i topli osećaj zajedništva. Gotovo da ne postoji bolja prilika da iskusite jedinstvenu kulturu i tradiciju Letonije.
Jul i avgust donose vrhunac leta, sa temperaturama u rasponu od 15°C do 25°C (59°F do 77°F). Ovo je savršeno vreme za uživanje u aktivnostima na otvorenom, opuštanje u jednom od brojnih parkova u Rigi ili laganu šetnju duž reke Daugave. Gradski kafići i restorani nude divna iskustva u obedovanju na otvorenom, a duže dnevno svetlo pruža mogućnost potpunijeg razgledanja i istraživanja ove mistične države.
Savet: Iako je leto nesumnjivo najbolje vreme za posetu Rigi, imajte na umu da je to i vrhunac turističke sezone. Ako više volite manje gužve i niže cene hotela, razmislite o poseti u maju ili septembru.
Valuta
Zvanična valuta Letonije je euro, usvojen 1. januara 2014. godine, koji je zamenio letonski lat. Ova tranzicija je označila značajnu prekretnicu u ekonomskoj integraciji Letonije sa Evropskom unijom.
Sa evrom kao sredstvom razmene u zemlji, putnici mogu istražiti blago Letonije bez ikakvih poteškoća, a dodatno i jer su i kreditne kartice široko prihvaćene, obezbeđujući pogodne transakcije i za lokalno stanovništvo i za posetioce.
Religija i hipi tradicija u Letoniji
Sa fascinantnom istorijom koja se proteže kroz vekove, verski pejzaž Letonije pokazuje intrigantan spoj različitih uticaja. Preovlađujuća religija u zemlji je hrišćanstvo, pri čemu se većina Letonaca izjašnjava ili kao rimokatolici ili luterani. Ovo nasleđe se ogleda u zadivljujućoj arhitekturi crkava i katedrala koje su pune pejzaža, posebno u glavnom gradu. Iako hrišćanstvo zauzima značajno mesto u verskom identitetu Letonije, zemlja je takođe dom raznih manjinskih religija, uključujući pravoslavno hrišćanstvo, judaizam, islam i druge.
Na drugom kraju spektra, Letonija je prihvatila kontrakulturni uticaj hipi pokreta. Ova živahna subkultura, koja se pojavila 1960-ih i 1970-ih, zalaže se za mir, ljubav i harmoniju sa prirodom.
Uprkos izazovima tokom sovjetske ere, duh hipi tradicije je opstao u Letoniji. Danas možete pronaći zajednice i pojedince koji nastavljaju da prihvataju njegove principe, promovišući umetničko izražavanje, ekološku svest i bezbrižan način života.
Letonija na izuzetan način spaja svoje versko nasleđe sa prihvatanjem različitih perspektiva, uključujući hipi tradiciju. Svako ko je dovoljno otvoren za istraživanje slobode u ovoj državi imaćete priliku da otkrijete istorijske verske lokacije, svedoči lepoti kulturnih tradicija i oseti slobodoumnu suštinu hipi pokreta koji još uvek odjekuje u umetničkim zajednicama Letonije.
Jezik
Zvanični jezik Letonije je letonski, takođe poznat kao letski, koji je baltički jezik blisko povezan sa litvanskim. Ovaj jedinstveni jezik evoluirao je vekovima, čuvajući svoj poseban identitet uprkos spoljnim uticajima.
Letonski je poznat po svojim melodičnim tonovima i složenoj gramatici, što ga čini intrigantnim izazovom za sve lingvofile. Lokalno stanovništvo ceni putnike koji pokušavaju da nauče nekoliko osnovnih fraza, jer to pokazuje istinsko interesovanje za njihovu kulturu.
Iako je letonski primarni jezik, videćete da mnogi Letonci govore engleski, posebno u urbanim sredinama i popularnim turističkim mestima. Ova jezička raznolikost čini navigaciju zemljom relativno lakom za međunarodne posetioce.
Da biste se u potpunosti uronili u letonski jezik i kulturu, razmislite o istraživanju malih sela i interakciji sa lokalnim stanovništvom. Nesumnjivo ćete doživeti dublju povezanost sa ovom prelepom baltičkom nacijom i stvoriti nezaboravne uspomene tokom svog putovanja.
Šta obući
Sveopšti utisak o Letonicima jeste da svoju širinu i slobodnoumnost umnogome izražavaju i putem odevanja. Ni u jednoj državi nisam naišla na svedenije, a istovremeno i oblačenje sa više stila. Gde god da se okrenete, bićete svedoci najrazličitijih kombinacija garderobe, veštom rukom utkanih u šarenilo i unikatnost koja odiše slobodom. A možda i najbitnija stavar u ovoj priči o slobodi jeste što je niko ne osuđuje, svi joj se samo dive. Stoga nemojte mnogo brinuti o stilu odevanja koji ćete odabrati za ovo putovanje, čak i da na sebi nemate nijedan komad odeće, garantujem vam da se ne bi osećali nelagodno na ulici.
Ipak, evo par saveta baziranih na klimi u Letoniji koja značajno varira između godišnjih doba:
Proleće (od aprila do maja) u Letoniji može biti nepredvidivo, sa prohladnim jutrima i večerima koja postepeno donose blagu toplinu u popodnevnim satima. Slojevi su neophodni tokom ovog perioda. Savetuje se pakovanje kombinacije košulja dugih rukava, džempera i lagane jakne ili kaputa. Udobne farmerice ili pantalone i cipele sa zatvorenim prstima idealne su za istraživanje gradova.
Savet: Ne zaboravite da ponesete vodootpornu jaknu ili kišobran, jer su prolećni pljuskovi gotovo neizbežni.
Leto (od juna do avgusta) je prijatno, sa toplim danima i hladnijim večerima. Lagana i prozračna odeća poput majica, šortseva, haljinica i suknji savršena je za dan. Lagani džemper ili jakna su zgodni za večernje časove koji mogu biti prohladni.
Savet: Tokom leta krema za sunčanje, naočare za i šešir sa širokim obodom mogu biti od koristi za zaštitu od sunca, posebno ako planirate da provodite vreme na otvorenom.
Jesen (od septembra do novembra) donosi hladnije temperature i šareno lišće u Letoniju. Višeslojno oblačenje ostaje ključno i tokom ove sezone. Pri pakovanju imajte na umu džempere, košulje dugih rukava i jaknu ili kaput srednje debljine. Preporučuje se udobna, vodootporna obuća, jer jesen može biti mokra i blatnjava. Šalovi i rukavice će pružiti dodatnu toplinu kako sezona odmiče.
Zima (od decembra do februara) u Letoniji je hladna, a temperature često padaju duboko ispod nule. Pakovanje tople odeće je obavezno. Nemojte izostaviti najdeblje zimske kapute, izolovane jakne, kape, rukavice i šalove kako bi vam bilo prijatno tokom aktivnosti na otvorenom. Vodootporna i neklizajuća obuća je neophodna za kretanje po često zaleđenim trotoarima.
Savet: Ne zaboravite da spakujete kupaći kostim ako nameravate da posetite prelepe letonske plaže ili se opustite u njenim poznatim saunama.
Kako se kretati kroz Rigu
Jedna od glavnih karakteristika Letonije jeste njen ravan teren koji omogućava lako kretanje svim ljubiteljima zdravog života, pa je tako i većinski deo populacije naviknut na pešačenje i preferira upravo ovaj vid kretanja, bez obzira na udaljenost finalne destinacije.
Sledeća i ponovo vrlo rasprostranjena opcija jeste iznajmljivanje električnih trotineta, skutera i bicikala. Cene ovakvih usluga su pristupačne, a i način plaćanja putem kreditnih kartica je uveliko prihvaćen. Ova prevozna sredstva možete pronaći po čitavom gradu i uglavnom je neophodno skinuti aplikaciju na telefonu putem koje ćete zatim vrlo jednostavno biti u mogućnosti da pokrenete vozilo.
Mreža javnog prevoza Rige uključuje tramvaje, autobuse i trolejbuse koji su poznati po svojoj efikasnosti i pristupačnosti. Možete kupite jednu kartu za 1,5 eura ili jednodnevnu propusnicu po ceni od 5 eura da biste pristupili neograničenom broju vožnji tokom 24h.
Taksi prevoz je lako dostupan širom Rige, nudeći udobnu i praktičnu opciju za kretanje, posebno tokom kasnih noćnih putovanja. Postoji niz aplikacija za naručivanje automobila za vožnju, Uber, Bolt i druge lokalne taksi aplikacije pružaju sigurne i praktične opcije prevoza.
Savet: Obratite pažnju na opcije plaćanja koje zahteva određeno vozilo pre nego što ga naručite, nekada je to samo keš.
Dakle, uskočite u tramvaj, uzmite bicikl ili se lagano prošetajte – mogućnosti prevoza u Rigi su raznovrsne kao i iskustva koja vas očekuju u ovom očaravajućem baltičkom dragulju.
Hrana i piće
Svojim bogatim kulinarskim nasleđem koje odražava istoriju regiona i prirodne blagodati, letonska jela nude divan spoj jednostavnosti i sofisticiranosti. Ovo je par letonskih namirnica koje treba probati tokom vaše posete:
Sivi grašak sa slaninom (Pelēkie Zirņi ar Speķi), ovo kultno letonsko jelo kombinuje nežni sivi grašak sa ukusnom dimljenom mašću, stvarajući srdačno prijatnu kombinaciju koja će vam zagrejati srce. Ovo jelo se obično služi tokom Božićne večere.
Riški crni balzam ne predstavlja samo piće, već i čitavu tradiciju. Ovaj je biljni liker sa jedinstvenom mešavinom od preko 20 prirodnih sastojaka, a pijuckajući ga osetićete ukus pričane prošlosti Letonije.
Letonski raženi hleb (Rupjmaize) navešće vas da se prepustite izdašnim ukusima letonske tradicije koju odlikuje gusta tekstura i zdrav ukus. Uparite li ga sa lokalnim sirevima ili namazima, doživećete pravo i potpuno iskustvo.
Haringe sa krompirom (Silke ar Kartupeliem) pravi su baltički užitak koji sadrži mariniranu haringu serviranu sa kuvanim krompirom i kašičicom pavlake, stvarajući harmoničan spoj ukusa.
Janu sir, u kome se često uživa tokom prazničnih proslava Jana, je poslastica sa primesama pikantnosti. Za nezaboravno iskustvo kombinovati sa medom i svežim bobicama.
Dok ste u Rigi prigrlite priliku da uživate u kulinarskom blagu ovog očaravajućeg grada, a pravo mesto za to može biti i samouslužni restoran Lido, koji sa nalazi na nekoliko lokacija u Rigi, oduševljavajući posetioce bogatim švedskim stolom sa tradicionalnim jelima i pristupačnim cenama. Na ovom mesto ćete imati priliku da istražite obilje ukusa, od supa koje greju dušu do ukusnih deserta.
Ukoliko se ipak u nekom momentu zaželite ukusne tradicionalne hrane iz neke druge države, restoran ,,O Sole Mio‘‘ će vas iz šarmantnih ulica glavnog grada Letonije povesti na kulinarsko putovanje u Italiju svojim ukusnim picama.Toplom i privlačnom atmosferom na dobroj lokaciji, restoran ,,O Sole Mio“ prenosi suštinu italijanskog gostoprimstva, a svaki zalogaj je proslava tradicionalnih italijanskih recepata i umetnosti pravljenja pice. Sigurna sam da će pice iz ovog restorana ispuniti sva vaša očekivanja i stoga ih toplo preporučujem.
Līgo festival
Najisčekivaniji događaj u Letoniji, magičan i živahan festival letnjeg solsticija (pojava koja se dešava dva puta godišnja kada Sunce na nebeskoj hemisferi opisuje najvišu ili najnižu putanju u odnosu na nebeski ekvator) koji se slavi sa ogromnom radošću i entuzijazmom. Ukorenjen u drevnim paganskim tradicijama, ovaj letnji festival obeležava najduži dan u godini, najavljujući dolazak letnje sezone.
Tokom festivala Ligo, koji se obično odrđava oko 23. juna, se porodice i odlaze van grada kako bi uživale u lepoti prirode. Na ovaj dan pale se lomače, simboli sunca i njegove životvorne topline, a zatim se oko njih okupljaju svi članovi porodice pevajući tradicionalne pesme i izvodeći narodne igre do kasno u noć. Jedna od najpoznatijih pesama koje se pevaju tokom Liga je „Put, vejini“ (Duvajte vetrovi), melodična počast letnjim radostima.
Centralni elemenat Liga je pletenje i nošenje cvetnih kruna i venaca napravljenih od poljskog cveća i bilja. Ove krune imaju veliki značaj, predstavljaju vezu između čoveka i prirode, kao i ciklus života i obnove. I mladi i stari nose cvetne ukrase, time dodajući osećaj jednakosti i jedinstva čitavoj prazničnoj atmosferi.
Neki takođe prate vekovnu tradiciju traganja za mitskim cvetom paprati, za koji se kaže da donosi sreću i dobrobit onima koji ga pronađu, iako je ostao nedostižan do danas.
Ligo nije samo festival; to je proslava identiteta, tradicije i jedinstva Letonije sa prirodom; oličava duh zajedništva i služi kao podsetnik na duboku vezu između ljudi i zemlje koju zovu dom. Ako ikada poželite da posetite Letoiju tokom ovog očaravajućeg vremena, magija Liga pomoći će vam da u potpunosti doživite bogatu kulturnu tapiseriju koja definiše ovu izvanrednu proslavu.
Savet: Iako je najlepše o ovakvim događajimi učiti od domaćina lično, dobar deo tradicije može se doživeti i na koncertima organizovanim uvek u prirodi, uglavnom među drvećem, gde ljudi plešu, vole i slave prirodu do jutarnjih časova.
Bar ,,Pijana višnja''
Udaljen od užurbanog centra grada, bar „Piana Vishnia“ je pravi raj za sve one koji žele da istraže tradicionalnu letonsku kulturu likera. Po ulasku, dočekaće vas topao dekor uokviren zidovima sagrađenim od staklenih boca u kojim se nalazi upravo ovo piće, a aroma višanja koja prožima vazduh, nagovestiće divan napitak koji čeka na vas.
Zvezda emisije je, naravno, sama „Piana Vishnia“ – domaći liker od višanja napravljen sa ljubavlju i stručnošću i ovo je zapravo jedino piće koje na ovom mestu možete poručiti. Prepustite li mu se, pronaći ćete izvanredan rezulzat – sladak, ali pikantan nektar, koji u svakom gutljaju hvata suštinu baltičkih leta. Svaka čaša priča priču o vekovnim tradicijama Letonije i duboko ukorenjenoj vezi između zemlje i njenih ljudi.
Dakle, ako se nađete u Rigi, podignite čašu, uživajte u ukusima i nazdravite duhu „Piana Vishnia“ i divnim uspomenama koje ona stvara. Dzīvoja!
Black Magic Bar
Centralno smešten u glavnoj ulici starog dela grada, „Black Magic” bar mesto je gde se moderna istorija bara prepliće sa legendama „Riškog crnog balzama” i njegovog tvorca, farmaceuta Abrahama Kunzea.
Priča kaže da je drevna apoteka u kojoj je Abraham razvio tajnu svog lekovitog eliksira u 18. veku bila smeštena upravo u podrumu bara. Prvi put napravio ga je kao medicinski lek za rusku caricu Katarinu Veliku. Tokom vekova, njegova receptura je pažljivo čuvana, prenošena kroz generacije i postala je simbol letonskog ponosa, čuvajući svoju tradicionalnu suštinu, a pored toga uspela je i da stekne popularnost kao omiljeno nacionalno piće.
Nekada davno, veruje se da se su se na ovom mestu mogli kupiti slatkiši punjeni „Riškim crnim balzamom“, čokoladom i kafom, glaziranim šljivama i orašastim plodovima, pa je simbolično ta tradicija preživela i do današnjeg dana. Ukoliko ih želite probati, postoji mogućnost rezervisanja degustacije balzama, ali i bez nje možete posetiti ovo mesto i doživeti nezaboravno iskustvo u magičnom ambijentu prepunom tajnih prolaza, mističnih karaktera i kvalitetnih ukusa.
Čar drevnih legendi proizilazi iz činjenice da vekovima nadahnuto utiču na nas izazivajući želju da vidimo, okusimo i makar na par sati budemo deo jedne bajke koja je možda mnogo pre našeg vremena spasila mnoge živote, a ovaj bar odlično je mesto za početi.
Baltičko more
Za beg od gradske gužve možete se uputiti ka obali i miru netaknutih letonskih plaža u blizini Rige. Na samo nekoliko minuta vožnje od užurbane prestonice, krije se svet magičanih prirodnih lepota i primorskog blaženstava.
Jedna od omiljenih destinacija, kako za lokalno stanovništvo tako i za turiste, jeste grad Jurmala i njegove prelepe peščane plaže okružene borovim šumama i termalnim izvorima. Ovo mesto nalazi se na oko 25km od Rige i do njega se lako može doći vozom. Vožnja traje 30ak minuta, a cena karte u jednom smetu, koju možete kupiti ili na železničoj stanici ili u samom vozu, iznosi jedan i po euro.
Temperatura Baltičkog mora je poprilično niska tokom čitave godine, u letnjim mesecima na primer može dosegnuti do 20 stepeni Celzijusa, što svakako ne zvuči kao savršena letnja idila, ali oni malo smeliji je mogu uzeti u razmatranje kada je reč o kupanju. Upravo iz tog razloga ulazak u vodu nije glavna motivacija posetiocima za obilazak prelepih plaža, već tamo odlaze spremni za piknik i provođenje dana sunčajući se, igrajući odbojku kraj vode ili gradeći dvorce od peska sa porodicom i prijateljima. A najveći spektakl dolazi tek kada sunce počine da zalazi, dok se nebo pretvara u platno nijansi, stvarajući savršenu pozadinu za završetak dana na plaži.
Ukoliko ipak, poput mene, neizmerno uživate u kupanju i imate jaku želju da se ‘‘bućnete‘‘, nadomak ovog mesta postoji rešenje i za to, Akva park o kome govorimo više u nasatvku.
Līvu Akvapark
Smešten na samo nekoliko minuta vožnje od živahnog grada Rige, Livu akvapark sa impresivnim nizom vodenih atrakcija i beskrajnim mogućnostima za zabavu čeka na sve ljubitelje vode i svojom tropskom temperaturom predstavlja idealnu zamenu za hladno Baltičko more.
Savet: Svoj dan možete organizovati tako da u istom posetite i neku od plaža Jurmala i akvapark jer udaljenost između njih iznosi samo oko 4 km.
Ono što izdvaja Livu vodeni park je njegova posvećenost pružanju nečega za svakoga. Porodice sa mališanima mogu uživati u namenskim dečijim zonama, ispunjenim razigranim vodenim sadržajima i mini toboganima, postoji i deo sa uzbudljivim toboganima samo za odrasle, a tu je i popularna lazy river – reka koja će vas svojim sporim vodenim tokom poneti kroz čitav kompleks spolja i iznutra. Takođe tu je i spa centar za sve ljubitelje sauna, parnih kupatila i đakuzija.
Cene karata za odrasle se kreću između 20 i 40 eura, u zavisnosti od toga da li u akvaparku želite provesti 2h ili čitav dan.
Na samom ulazu dobićete narukvicu kojom možete zaključati svoj ormarić i koju možete koristiti pri naručivanju hrane ili pića unutar kompleksa, dajući vam mogućnost da iste platite po izlasku, kako ne bi sa sobom sve vreme nosili novčanik.
Zanimljiva stvar je da akvapark, pored naravno fena za sušenje kose, poseduje i ‚,fen‘‘ za sušenje kupaćih kostima. Nešto čime se ne može pohvaliti veliki broj bazena. Takođe, na samom ulazu nalazi se i mini prodavnica u kojoj možete nabaviti svu opremu neophodnu za kupanje ukoliko vam je potrebna.
Prodavnice stripova, retro kafići i antička blaga
Riga nije ogroman grad i gotovo do svakog mesta možete relativno brzo stići, a moja topla preporuka je da sebi dozvolite i na par sati se izgubite bez plana i mape njenim ulicama. Ovo je najbolji način da otkrijete sve skrivene dragulje za koje ne bi ni pomislili da ona u sebi skriva.
U ove dragocenosti ubrajam fantastične retro kafiće koje opisuje savršen spoj ukusne kuhinje i sentimentalnog putovanja kroz vreme. Na ovakvim mestima nećete moći da obuzdate svoj pogled koji radoznalo preleće kroz svaki ćošak ovih umetničkih prostorija, ne znajući gde najpre da se zaustavi.
Takođe, bez obzira da li ste fan stripova ili ne, budete li naleteli na rasprostranjene comic shops, nemojte ih preskočiti. Priliku da svedočite živom utočištu za sve ljubitelje pop kulture i možda u sebi rasplamsate novu ljubav uključujući se u diskusije sa obožavaocima ove umetnosti na ovakvom mestu može vas navesti da prihvatite i zavolite nostalgiju oživljavanja heroja iz detinjstva.
Još jedan biser koji ovaj grad skriva jesu prodavnice koje se mogu lako svrstati u antikvarnice, ali su zapravo samo posvećene očuvanju svih kvalitetnih stvari kojima preti talas zaborava. Na ovakvim mestima možete pronaći predmete izuzetne vrednosti i težine, naravno one koja se ne može izmerizi novcem, poput gramofonskih ploča, vanvremenskih odevnih kreacija ili stikera čije poruke ciljaju direktno u srce i nikada ne maše.
Pitanja?
Osećajte se slobodno da postavite bilo koje pitanje, pošaljete predlog ili jednostavno podelite svoje mišljenje.
Radujem se vašoj poruci!