Planina Rtanj
Veličanstveno se uzdižući u odnosu na okolna brda, planina Rtanj je raj za sve entuzijaste na otvorenom, nudeći neke od najspektakularnijih planinarskih staza u regionu. Međutim, ova prirodna zemlja čuda predstavlja mnogo više od prelepe destinacije za planinare. Obavijena velom misterija i legendi, pričama o drevnim civilizacijama, viđenjima NLO-a i mističnim energijama koje su fascinirale ljude vekovima privlači posetioce iz čitavog sveta.
Bilo da ste iskusan planinar ili tek počinjete, uživaćete istraživajući prirodne lepote i mistične intrige planine Rtanj.
Kada posetiti planinu Rtanj?
Generalno, planina se može posetiti tokom cele godine, ali najbolje vreme za planinarenje i aktivnosti na otvorenom je tokom proleća i ranih jesenjih meseci. Vreme u ovom periodu je blago, a planina je prekrivena bujnim zelenilom i poljskim cvećem u punom cvetu.
Ukoliko više volite hladnije vreme i zimske sportove, planinu možete posetiti i tokom zimskih meseci kada je prekrivena snegom, ali važno je napomenuti da ona tada može biti izazovna i podmukla, a posetioci treba da budu spremni na ledene i klizave uslove.
Što se samog leta tiče, treba jedino pripaziti na velike vrućine koje mogu umnogome otežati kretanje ka vrhu.
Savet: Ne zaboravite da proverite vremensku prognozu pre odlaska na planinu, bez obzira na godišnje doba.
Sa kim planinariti?
Uvek je preporučljivo planinariti sa nekim, bilo da je to vodič ili pratilac. Planinarenje u društvu može vam pružiti dodatni nivo sigurnosti i podrške, kao i priliku da podelite čitavno iskustvo i uživanje sa još nekim.
Planinarsko društvo
Srbija se može pohvaliti mnogim planinarskim društavima koja redovno organizuju planinarske aktivnosti po čitavom regionu.
Članarine na godišnjem nivou kreću se od 500 do 1500 dinara, a posle toga se naplaćuju samo pojedinačne ture koje odaberete.
Konkretno cene pešakih tura do planinskog vrha Rtanj iznose između 2000 i 3000 dinara i podrazumevju prevoz, usluge vodiča i organizaciju programa.
Savet: Popularna je i ponuda za noćni uspon na planinu Rtanj, sa ciljem da se na samom vrhu dočeka izlazak sunca, ali se ova tura ne preporučuje ljudima bez ikakvog iskustva.
Takođe, ukoliko se odlučite za planinarenje sa vodičima, oni vam mogu pružiti dragocene informacije o tom području, pomoći vam da se krećete po terenu i osigurati vašu bezbednost. Pored toga njihov zadatak uvek je i da ukažu na zanimljive znamenitosti i divlje životinje na putu.
Savet: Imati pored sebe nekog iskusnog može biti od krucijalnog značaja u mnogim neplaniranim situacijama tokom ovakvih aktivnosti, uključujući i povrede.
Samostalno
Ako ste iskusan planinar i poznajete ovu oblast, Rtanj je u potpunosti bezbedan za samostalno pešačenje, ali je ipak važno da obavestite nekoga o svojim planovima i očekivanom vremenskom okviru, kao i da ponesete neophodnu bezbednosnu opremu i zalihe.
Deca
Planinarenje do vrha planine Rtanj se smatra umerenim po težini i traje oko 3-4 sata. Iako je moguće da i deca idu na pešačenje, možda neće biti pogodno za svu decu i treba preduzeti mere predostrožnosti i objektivno sagledati dečije individualne sposobnosti kako bi se osigurala njihova bezbednost.
Psi
Psima je dozvoljen pristup planini i mnogi vlasnici se odlučuju da do samog vrha povedu i svog najboljeg prijatelja. Svakako, na vama je da procenite sposobnost svog psa za ovakav vid napora.
Savet: U podnožju planine živi mnogo pasa bez nadozora i gotovo uvek će vas do samog vrha pratiti i oni, pa i to treba uzeti u obzir, naročito ako sa sobom vodite i sopstvenog psa.
Kako stići do Rtnja?
Ukoliko odlučite da se na vrh planine Rtanj popnete sa ekipom iz nekog planinarskog društva, ne morate brinuti o transportu do same planine jer je on gotovo uvek organizovan od strane društva.
Kolima
Ako putujete automobilom, do planine Rtanj je najlakše doći autoputem E75 prema Nišu, a zatim skrenuti na put M25 ka Boljevcu. Od Boljevca pratite putokaze ka Rtnju i stići ćete do podnožja planine.
Parking mesto možete pronaći uz ulicu u samom podnožju planine i besplatan je.
Udaljenost od Beogrda do Rtnja iznosi 235km, od Niša 71km, a od Užica 225km.
Savet: Važno je napomenuti da putevi koji vode ka planini Rtanj mogu biti uski i krivudavi, pa je preporučljivo voziti oprezno i paziti na druga vozila i pešake. Pored toga, preporučljivo je koristiti navigaciju za bezbedno stizanje na planinu.
Autobusom
Postoje redovne autobuske linije iz većih gradova u Srbiji do Boljevca, koji je najbliži grad Rtnju. Iz Boljevca se može doći lokalnim autobusom do podnožja planine ili taksijem kojim će vas vožnja koštati nešto manje od 10 eura.
Šta obući?
Odeća
Obucite se slojevito i izaberite materijale koji propuštaju vazduh i vlagu kako biste ostali suvi tokom celog dana, a da vam ponovo bude i udobno. Trenerice, helanke, komotne pantalone, sve dolazi u obzir. Majice, preko njih duks na raskopčavanje i u hladnijem periodu obavezne jakne, naročito jer je na samom vrhu skoro uvek jako vetrovito.
Savet: Ponesite kabanicu za slučaj padavina.
Savet: Spakujte i kapu radi zaštite od vetra, sunca i padavina.
Savet: Zimska skijaška jakna je odličan izbor čak i u prolećnim mesecima.
Obuća
Odaberite cipele sa dobrom podrškom za gležnjeve i odgovarajućim gazećim slojem za teren. Nije neophodno kupovati specijalne planinarske cipele ili čizme, naročito ukoliko vam je ovo prvo planinarenje i niste sigurni da li ćete ga ikada ponoviti. Obzirom da cena kvalitetnog para ume da bude prilično visoka, bilo koje udobne cipele će završiti posao. Ukoliko se vaš izbor svede na patike, onda odaberite par u čiju udobnost ste sigurni, ali i one za koje znate da će se najmanje klizati.
Savet: Decathlon prodavnice nude solidan izbor planinarskih cipela po pristupačnim cenama.
Oprema za planinarenje
Kada je u pitanju planinarenje, neophodno je imati odgovarajuću opremu kako biste osigurali bezbedno i prijatno iskustvo. Evo nekih osnovnih stvari koje treba da uzmete u obzir za jedan dan na planini:
Ranac: Odaberite lagani, izdržljivi ranac sa dovoljno prostora da držite sve vaše osnovne stvari.
Savet: Pri pakovanju razmišljajte o težini ranca i činjenici da ćete ga nositi na leđima umorni.
Sredstvo za navigaciju: Ukoliko nemate vodiča ponesite mapu, kompas ili GPS uređaj kako biste bili sigurni kuda idete. Postoji i mnoštvo navigacionih aplikacija na telefonu koje je moguće koristiti bez intereta, a jedna od njih je “maps.me“.
Zaštita od sunca: Nosite šešir, naočare za sunce i kremu za sunčanje da biste se zaštitili od štetnih UV zraka.
Rezervna garderoba: Dodatni par čarapa, patika, majice i donjeg dela garderobe može vam biti od koristi usled padavina ili nakon silaska sa planine (prijatnije je putovati u suvoj i čistoj odeći).
Komplet prve pomoći: Budite spremni za manje povrede i ponesite komplet prve pomoći sa osnovnim stvarima poput zavoja, gaze i antiseptika.
Voda i grickalice: Obezbedite puno vode i grickalica da biste bili hidrirani i puni energije tokom celog dana.
Savet: Savetuje se najmanje 1,5l vode za piće po osobi i 3 sendviča za čitav dan.
Savet: Ne zaboravite papirne i vlažne maramice.
Višenamenski alat ili nož: Višenamenski alat ili nož može biti od koristi u različitim situacijama.
Štapovi za planinarenje: Ukoliko imate mogućnost, nemojte zaboraviti na ove ponekad potcenjenene rekvizite koji vam mogu biti od velike pomoći pri penjanju, spustu, ali i otkanjanju prepreka na putu.
Savet: Čvrste grane koje ćete pronaći na samoj stazi još uvek su verodostojna zamena štapovima.
Čeona ili baterijska lampa: Ponesite pouzdan izvor svetlosti u slučaju da završite na planinarenju nakon zalaska sunca.
Zahtevnost
Planina Rtanj poznata je po svojim dobro uređenim i raznovrsnim stazama i uglavnom svako može pronaći odgovarajuću za sebe.
Sa južne strane nalazi se lakša staza (dužina u oba pravca iznosi oko 15km), kojoj stručnjaci po kondicionoj zahtevnosti daju ocenu 5/10, a prema tehničkoj 3/10, što ukupano iznosi 4.
Da uprostimo, ukoliko do sada niste planinarili, možda bi bilo bolje odabrati neku od manje zahtevnih planina za prvi put, prosto da sebe ne bi opteretili pri testiranju svoje kondicije, izdržljivosti i sposobnosti kolena. Iako do sada možda niste imali nikakvih zdravstvenih problema, neretko se dešava da se tek pri spustu sa planine ispolje simptomi poput nesnosnog bola u kolenima.
Svakako, uz lagani tempo staza je savladiva, tako da bi uz dobre vremenske uslove i dosta strpljenja svi ljudi sa prosečnom kondicijom uspeli da se popnu do vrha.
Iskusni planinari će se južnom stazom uglavnom spuštati, a do vrha će doći nekom od izazovnijih poput takozvane „Đavolje staze“. Ova staza je poznata po strmim usponima i spuštanjima, uskim stazama i izloženosti strmim padinama, što je čini posebno zahtevnom i opasnom za neiskusne planinare. Staza zahteva visok nivo fizičke spremnosti i izdržljivosti, kao i dobre planinarske veštine i opremu.
Pored Đavolje staze, na planini Rtanj postoji još nekoliko izazovnih staza, uključujući stazu ,,Gvozdac‘‘, koja vodi do najvišeg vrha planine, i stazu ,,Šiljak‘‘, poznatu po panoramskim pogledima i krševitom terenu.
Savet: Pre odlaska, naročito ukoliko nemate vodiča, dobro istražite put do početka staze kojom ćete planinariti.
Geologija i geografija
Rtanj je planina koja se nalazi u istočnoj Srbiji, a njena geologija i geografija su prilično jedinstvene. Vrh planine dostiže 1.565 metara nadmorske visine i poznat je po svom piramidalnom obliku.
Geološki, Rtanj je deo Karpatsko-balkanskog luka, složenog geološkog regiona koji obuhvata različite tipove stena, uključujući magmatske, metamorfne i sedimentne stene. Planina je sastavljena uglavnom od vrste stene zvane kvarcni diorit, koja je nastala tokom jurskog perioda.
Region oko Rtnja ima raznoliku geografiju, sa nizom pejzaža, uključujući valovita brda, duboke doline i krševite planinske vrhove. Sama planina dom je raznih biljnih i životinjskih vrsta, uključujući mnoge endemske vrste koje se nalaze samo u ovom regionu.
Savet: Pre staze za uspon nalaze se domaćinstva gde možete popiti šolju rtanjskog čaja po ceni od 100 dinara ili kupiti biljke za isti koje rastu samo na ovoj planini.
Rtanj je poznat i po svojoj jedinstvenoj klimi, na koju utiču visoka nadmorska visina i položaj u istočnoj Srbiji. Planina je često prekrivena snegom tokom zimskih meseci, a temperature mogu pasti i ispod nule. Leti, planina je popularna destinacija za turiste koji traže olakšanje od vrućih i vlažnih uslova u nizinama.
Legende i misterije
Postoji nekoliko mitova i legendi povezanih sa ovom planinom, od kojih se mnoge prenose sa generacije na generaciju.
Jedna od najpopularnijih legendi vezanih za Rtanj je ona o skrivenom podzemnom gradu koji se nalazi ispod planine. Prema ovoj legendi, unutar planine je nekada živela napredna civilizacija, koja je izgradila mrežu tunela i odaja ispod njene površine. Za grad se kaže da je bio pun blaga i da su ga čuvali moćni duhovi koji su ga štitili od stranaca. Iako nema dokaza koji bi podržali postojanje ovog grada, legenda opstaje i nastavlja da zaokupira maštu mnogih.
Druga legenda vezana za Rtanj je ona o moćnom energetskom polju koje izvire iz planine. Neki veruju da ova energija ima lekovita svojstva i da može pomoći da se uspostavi ravnoteža i harmonija tela i duha. Ovo je dovelo do toga da je planina postala popularna destinacija za one koji traže duhovno prosvetljenje i isceljenje.
Postoji i nekoliko priča o natprirodnim događajima koji se dešavaju na i oko planine. Neki lokalni stanovnici veruju da je planina dom raznih duhova i natprirodnih stvorenja, uključujući veštice, vile i zmajeve. Drugi tvrde da su videli čudna svetla i čuli misteriozne zvukove koji su dopirali sa planine, što je navelo ljude da veruju da možda ima istine u ovim pričama.
Na vrhu planine Rtanj nalaze se ostaci male crkve podignute 1936. godine i posvećene Preobraženju Isusovom. Dimenzija samo 6 sa 4 metra i u potpunosti napravljena od kamena, crkva je važno hodočasničko mesto za pravoslavne hrišćane u Srbiji i svake godine je posećuju mnogi vernici, posebno na praznik Preobraženja Gospodnjeg koji se obeležava 6. avgusta.
Nesumnjivo, legende o Rtnju su važan deo srpskog folklora i nastavljaju da razigravaju maštu ljudi iz celog sveta. Iako neki mogu odbaciti ove priče kao puko sujeverje, one i dalje izazivaju čuđenje i radoznalost kod svih koji ih čuju.
Šta posetiti oko planine?
Postoji nekoliko zanimljivih mesta za posetu oko planine Rtanj u Srbiji, ovo su neka od njih:
Soko Grad: Soko Grad je srednjovekovna tvrđava koja se nalazi u blizini grada Soko Banje, oko 30 km od planine Rtanj. Tvrđava je podignuta u 14. veku i bila je važna strateška tačka za vreme Osmanskog carstva. Danas posetioci mogu da istraže ruševine tvrđave i uživaju u zadivljujućim pogledima na okolni krajolik.
Gamzigrad-Romulijana: Gamzigrad-Romulijana je drevni rimski kompleks koji se nalazi u blizini grada Zaječara, oko 40 km od planine Rtanj. Lokalitet je sagradio car Galerije krajem 3. i početkom 4. veka nove ere, a 2007. godine proglašeno je za Uneskovu svetsku baštinu. Posetioci mogu da istraže ostatke palate, amfiteatra i hramova.
Feliks Romulijana: Feliks Romulijana je još jedno rimsko arheološko nalazište koje se nalazi u blizini Gamzigrad-Romulijane. Ovo mesto je bilo rodno mesto cara Galerija i dobilo je ime po njegovoj majci, Romuli. Posetioci mogu da istraže ostatke carske palate, kupatila i mauzoleja.
Savet: U zavisnosti od toga iz kog pravca dolazite do planine Rtanj i koliko vremena imate, možete istražiti koji su to lokaliteti vredni usputne posete tokom putovanja.
Smeštaj i hrana
U slučaju da planirate višednevnu posetu planini Rtanj, na raspolaganju je nekoliko opcija smeštaja.
Hoteli: Postoji nekoliko hotela koji se nalaze u obližnjim gradovima i selima, kao što su Sokobanja i Boljevac. Cena jednog noćenja se može kretati od oko 25-100 eura po noći, u zavisnosti od kvaliteta hotela, lokacije i pogodnosti.
Kampovanje: Ukoliko više volite da sami sebi postavite sklonište, moguće je kampovati na ovom području, ali važno je napomenuti da na planini Rtanj nema zvaničnih prostora za kampove. Međutim, postoji nekoliko ravnih područja u kojima možete postaviti šator, uključujući i blizu vrha planine.
Privatni smeštaj: U obližnjim selima možete pronaći i nekoliko privatnih apartmana i soba za iznajmljivanje. Veb lokacije kao što su Booking.com nude niz opcija za sve budžete.
Savet: Smeštaj je uvek najbolje rezervisati unapred, posebno tokom špica sezone, kako biste osigurali dostupnost.
Hrana
U obližnjim gradovima i selima postoji nekoliko restorana i kafića u kojima vas osnovni obrok može koštati između 5-10 EUR.
Postoji opcija i ručavanja u nekom od domaćinstava u podnožju planine, tik pre početka južne staze, gde cena obroka sa jednim pićem i desertom može iznositi 7e, dok je cena kafe ili čaja manja od 1 eura.
Međutim, ako planirate da kuvate svoje obroke ili donesete svoju hranu, možete znatno uštedeti novac.
Savet: Za celodnevnu planinarsku turu savetuje se poneti najmanje 3 sendviča (obroka) po osobi i 1,5l vode.
Pitanja?
Osećajte se slobodno da postavite bilo koje pitanje, pošaljete predlog ili jednostavno podelite svoje mišljenje.
Radujem se vašoj poruci!